u biti, D’aqui Dub su bend koji jebeno dobro zna šta je dub i kako se svira, ali im to nije prioritet.. tako svaka stvar počinje vrlo etno, sporo i sjetno (uočiti rimu), sa vokalom koji vjerojatno priča o boli, sudbini i životu, a završava u debeloj dub atmosferi sa morem dileja koje svaki propisni dub mora imati… veliki dio koncerta sam odslušao na šanku što je bio zajeb, jer kada sam došao blizu stageu, sva ta sjeta, tuga i sporina zvučala mi je puno, puno ugodnije, opravdano i iskreno, a pogotovo zato što sam znao da ċe se do kraja pjesme pretvorit u nešto što ċe mi sigurno zamrdat bulju… uglavnom, još jedan koncert pomirenja* (prvi su bili izvrsni Mescla prošli tjedan), održan je u 2 Lava i ja sam zadovoljan sa onime što sam čuo i vidio… mislim da ċe se ljudi morat pomiriti sa tim da se osim u Rock Mami, koncerti (i to JAKO dobri), sada redovno odžavaju i u 2 Lava… e sad, dali ċe se ostati na kontu ili ispred benzinske i kenjat kako se ništa u gradu ne dešava i kako zapadno od fontane idu samo šminkeri, ili ċe se fino titpla upad i pogledat interesantan koncert na kakav Rijeka nije navikla, i to sa ekipom koju se zbog obaveze prema svom ufuru, predrasudama i principima mora nazvati “šminkerima” - to je stvar o kojoj ċe odlučiti svako za sebe.. ja ċu ovo drugo..

* - koncerti koje bi očekivao na drugom mjestu, svojim održavanjem spajaju skupine ljudi koje inače ne vole imati ništa zajedničko